Кореографије

РЕПЕРТОАР ПРВОГ АНСАМБЛА

Дрино водо жубора ти твога

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaСрпске игре и пјесме околине Сарајева, са Романије и Озрена, и из српске Посавине, аутентично приказују традицију и биће нашег народа који вековима живи у овим крајевима. Особене пјесме и игре забележене и у народу временом љубоморно чуване, верно приказују посебност српског етнолошког корена. Пјесме и игре уз шаргију и виолину особене су за српску Посавину а уз српску шаргију је благо назначен и обичај Озренске свадбе уз типично напјевавање у гласовним секундама. Чувам овце, Осмерац, Шарано коло, Ој дјевојко, Игра коло на чекићу, само су неке игре околине Сарајева којом овај кореографски сплет и почиње. Романијским пјесмама које често спомињу топониме родног краја, кореографија се даље прелива у Српску Посавину кроз игре: Четворац, Варалица, Заврзлама и Рузмарин. За осликавање Озренске свадбе коришчен је оригиналан материјал из шездесетих година прошлог века. У овом сценском приказу заступљене су све оригиналне народне ношње из ових крајева.

Тројно, – момачко надигравање

Кореографија: Добривоје Путник
koreografijaИзузетна играчка композиција игре Добривоја Путника коју су прославиле генерације играча Ансамбла Коло, Београд, налази се и на репертоару Српског КУД Опленац. Жива музика и убрзан играчки темпо извлаче максимум из мушких група од по три играча, да покажу ко је бољи, ко може више да импровизује интерпретацијом корака и покрета у музици, али у задатом кореографском оквиру, да би на крају сви заједно заиграли, мамећи публику на френетичне аплаузе, много раније но што играчи трчећи изађу са сцене.

Игре Врањског поморавља

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaИгре околине Врања су веома темпераменте, ношене лепотом, временском даљином али и утицајем оријенталног музичког ритмичног наслеђа на наше крајеве. Ритмови опредељују игру и покрете, цела сцена трепери и увија се. Уз мноштво кореогарских слика које опредељују карактер поднебља, уживамо играјући и гледајући: Грчко коло, Пембе, Елено моме, Власинку, Емкино коло, Шврљиг и Бугарчицу.

Игре околине Београда

Кореографија: Горан Митровић
koreografijaУз осликавање некада веома важног догађаја у одрастању младежи, обичаја припреме и проигравања девојке у колу, маштовито је описан догађај где се два момка, свађајући се око наклоности једне девојке, мире уз помоћ заједнице, песме и игре. Изврсним музичким аранжманом Микана Обрадовића, кореограф је на сцени исписао незаборавне слике кроз игру Ђурђевке, Жикиног и Радојкиног кола, Старе колубарке и Баричанке.

Игре околине Лесковца

Кореографија: Десанка Ђорђевић
koreografijaДоајен српског фолклора и кореографисања, госпођа Десанка Ђорђевић је још пре неколико деценија одабрала најлепше игре лесковачког краја и поставила их на сцену: Власинка, Бела Рада, Чачак, Ситан чачак и Бугарчица. Опленчева верзија има исте ове игре у сасвим другачијој сценској поставци и веома је популарна код публике која често воли да види фолклорне игре које већ добро познаје и често има прилику да види, па да се изнова поистовети са њима.

Морава ривер денс

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaПо идеји ирске сценске поставке њиховог светски препознатљивог фолклора, српски кореографи већ пар деценија покушавају да нешто слично ураде у модернизацији и савременијем приказивању српског фолклора на сцени. И док традиционалисти оспоравају било какве новотарије на српској фолклорној сцени, уметнички опредељена публика која има истанчан поглед на естетику покрета и тумачење музике препознаје назначену вредност српског музичког мотива и примењеног покрета насталог из есенцијалне српске и балканске традиције. Промене су уражене и у костимској опреми којом преовлађују старовремске српске боје: боја плавог камена и бордо.

Црвен цвет

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaЦиганске игре панонског басена дате су у адекватној сценској надграњи не би ли се стил и правац познате паровне игре Добривоја Путника наставио. Опленчева радионица народне ношње је направила импресивне костиме за ову кореографију тако да је визуелизацијом постигнут досад невиђен сценски ефект на српској фолклорној сцени. Издвојена су два пара играча који предводе своје групе у међусобном надигравању. Изузетно написана композиција Драгана Кнежевића складно прати слике које се претапају на сцени под светлошћу рефлектора.

Игре околине Ниша

Кореографија: Славица Михајловић
koreografijaСве најлепше игре и песме Ниша и околине дате су у кореографији изузетног кореографа Славице Михајловић. Њен осећај за сликање народног амбијента кроз кореографски опис на сцени је јединствен, публика препознаје и поистовећује се са атмосфером коју играчи стварају на сцени. Једностранка, Дрдавка, Пешачка, Руменка, Бела Рада и Чачак су игре коришћене у овој кореографији уз већ веома познату народну песму, захваљујући овој кореографији сачуваној од заборава, Кладише се мори моме момче и девојче.

Игре из Груже

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaЈединствен кореографски сплет, песме и игре које се смењују, добро расположење високог интензитета које је стално присутно. Игре се неосетно преливају из једне у другу: Крива крушка, Аој Јело Јелена, Играло коло налево, Рудничанка, Жикино коло. Кореогафске слике лагано теку из једне у другу, из круга у полукруг, из полукруга у лесу, па одједном момци хитро поскоче у свом виспреном темпу, поводећи девојке за собом.

Буките

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaСплет најлепших игара Малешевског краја, јужног дела шопске етно кореолошке области: Воденско оро, Невено мори Невено, Беровка и Ратевка. Девојке грациозно на високим прстима лако протрчавају сценом, проносећи свој шарм и лепоту, али и прецизно тумачећи полетност музичких фраза и аранжмана. Само један момак, солиста, је стамена играчка фигура око која се увија и развија многоносно коло девојака.

Игре Влаха царана

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaПосебна етно групација на тлу Србије су Власи Царани, по традиционалном наслеђу доста различити од Влаха Унгурјана. То је потпуно аутохтона етно целина на чију традицију је донекле утицала и близина румунског живља и њихове традиције. Костими су јединствени, поготово женски цветни дезени на крецанима који се изузетно лепо истичу под светлом рефлектора. Музика у пратњи игара, која је у последњем веку унедрила у себе и популарне народне инструменте попут саксофона, носи играче и публику ка изванредном аудио визулном доживљају. Ритмови су разноврсни, од живахног или лаганог двочетвртинског такта, преко седмо осминског до девето осминског, заиста ретког у ближој околини овог краја. Игре у кореографији су: Данц, Четворка, Уора ђа љ ђеса, Скимбата, Ора писте пићор, Там`ја, Зођија.

Игре из Баната

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaБило који сплет игара из Војводине већ својим почетним тоновима наводи на добро расположење. И ово је једна од успелијих кореографија Опленца последњих година. Постављена је као добар спој традиционалног, извођењем игара као Гајдашко коло, Ђурђевка, Ердељанка и Мађарац, и већ успешног и виђеног надигравања момака уз аранжиране музичке мотиве Нумере и Шаранца, којим је публика посебно одушевљена јер одражава комотност и веселу природу Банаћана, огледану у песми и игри, њиховом шаљивом приступу и опуштеном односу према свакодневици.

Игра на дар

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaВећ седам година заредом уметнички директор Опленца је за потребе програма сваки пут поставио ове игре које се изводе на бис. Било је покушаја и пре овог, али и после, да се покаже финална игра на бис која осликава неке од најуспелијих кореографских слика вечери. Умешност и занат у провлачењу шездесетак играча преко сцене, сваке године изнова задиви присутне гледаоце. Слике су масовне, и по теорији кореографије (говор слика на сцени), веома успешне. Из тренутног, намереног хаоса, настају грандиозне сценске слике које се смењују сваког минута, једнако као и музички мотиви већ виђених кореографија у целовечерњем програму.

Алај волем дику мог

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaПо идеји ирске сценске поставке њиховог светски препознатљивог фолклора, српски кореографи већ пар деценија покушавају да нешто слично ураде у модернизацији и савременијем приказивању српског фолклора на сцени. И док традиционалисти оспоравају било какве новотарије на српској фолклорној сцени, уметнички опредељена публика која има истанчан поглед на естетику покрета и тумачење музике препознаје назначену вредност српског музичког мотива и примењеног покрета насталог из есенцијалне српске и балканске традиције. Промене су уражене и у костимској опреми којом преовлађују старовремске српске боје: боја плавог камена и бордо.

А ви вија, момчетија, што стојите та гледате?

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaСеденћарски хумористични напеви, певачки дијалози између момака и девојака описују дух младости у играма источне Србије. Ово су игре из шире околине Босилеграда које слојевито показују богатство и лепоту народних мотива у песмама и играма из ове области. Већ неколико година игре овог локалитета су веома популарне и доста игране у свим квалитетним српским друштвима. У овој ауторизованој Опленчевој верзији игре су сложене по неуобичајеној динамичкој шеми и у јасном опредељењу ствараоца ка постављању кореографија које су по теорији сценске уметности `говор слика`. Исказана је жеља и аутентичан приступ, различит креативни сензибилитет и радостан играчки афинитет према овом поднебљу.

Бујановац и Јужна Србија

Кореографије Србољуба Нинковића
koreografijaЈужна Србија је веома интересантна по веома динамичним играма, богатим и разноврсним мелодијама, често присутним утицајем старовремског оријенталног ритма, са јасно израженим посебностима које ове области имају. Разноликост игара, богатство песама, у тексту, као и у ритму, дале су могућност за стварање кореографија веома високог уметничког нивоа.

Врањска свита

Кореографија: Бранко Марковић
koreografijaНајбоље остварење Маестра Бранка Марковића, јединственог у својој уметничкој поставци балканских карактерних игара на сцену. Кореографија се састоји из три дела:
1. Врањанка, женска игра
2. Тешко оро, мушка игра, игра чорбаџија
3. Чочек, циганска игра
Ово је кореографија која музиком и игром најуспелије приказује петовековни утицај Оријента на Балкану. Време мајсторски описано у делима Боре Станковића – варош Врање препуна `ћепенака – продавница и `авлија` – дворишта `турског типа` – назива који су се и у језику и у народу сачували до данас. Прва два дела показују игре градског становништва, а у Маестровом мизансцену циганска братија Коштане, песмом, игром, еротичношћу и музиком разгали Миткета, чорбаџије, и све присутне у `собини`, што се сликом, музиком и енергијом играчког ансамбла без резерве преноси и на гледалиште. Звекет даира и музички прасак грнета, потпомогнути добовањем тупана даје прави карактер разузданој игри Цигана.

Гламочко нијемо коло

Кореографија: Србољуб Нинковић
koreografijaИгра без музичке пратње. Основни ритам се постиже снажним и темпераментним корацима по тлу као и звуком дуката којима се по традицији украшавала народна ношња, што је у то доба говорило о друштвеном статусу и личном богатству младе и њене породице или храбрости мушкараца чија су прса украшаван токама или знамењима стеченим на бојном пољу у одбрани куће, племена и отаџбине.
Искушавањем жене снажним покретима у вођењу игре, требало је испитати њено здравље и способност да подиже и негује породицу. Тако је бирао ‘сваки своју’, за игру, али и за остатак тежачког живота Срба у сиромашним и неразвијеним врлетима Динарског масива.

Играчка фантазија, рапсодија у црвеном и црном

Кореографија: Владимир Херцог
koreografijaСтилизација покрета на предивне музичке теме,ухваћена танка нит – покрет у плесу на теме и по стилу негде између рапсодије цигана и китњастог динамичког чардаша. Приказ виртуозне мађарске игре, обавезујућег чардаша, корака и покрета целог тела, грациозност девојке, енергија момка, уиграност и усклађеност играчког пара. Утисак је да мушкарац потпуно доминира у вођењу игре са својом партнерком у моментима заједничког дељења.Циганска рапсодија у невидљивом споју са карактерном мађарском музиком уз препознатљив тон цимбала и кларинета, милозвучно и разгаљајуће делује на цео аудио слушни систем гледаоца.

Игре из Јасенице

Кореографија: Славица Михајловић
koreografijaСве игре Централне Србије се по начину извођења одликују посебним стилским и технички `меким` одигравањем, на полупрстима, пуне су преплета, заплета, треперења тела и лаких поскока. Наравно да постоји и разлика од ове уопштености у зависности од састава становништва посматраног краја, пређашњих миграционих креатања и донетог фолклорноиг наслеђа. Песме су поетичне, и најчешће су са љубавном тематиком.

Игре и пјесме из Црне Горе

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaПриказују динарски карактер и понос човека из ових крајева, његов став и однос према природи и окружењу, где је живот тежак а сама природа помало сурова и не баш тако дарежљива. Самим тим природа у човеку ствара племениту супротност па он јасно испољава сву своју снагу, врлине, доброту и отвореност ка другоме. Притајена неисказана љубав огледавала се кроз неизбежну игру и пјесму као начин да се живот, друштвене и породичне норме јасно одреде: женидбе и удадбе често су долазиле после упознавања у колу и представљања младежи и породица једних другима. Снажни горштачки покрети, високи скокови, доминација мушкарца, смерност жене, само су неке од особености ових крајеа које су у игри и песми, и у њиховим порукама узајамно шаљу и јасно виде. Јединствено коло на колу као посебност црногорског фолклора, здравице које се и данас на скуповима радо упућују, само су неки од додатних елемената који утичу на стварање блискости гледаоца са групом играча на позорници.

Јелено девојко

Кореографија: Владимир Спасојевић
Богато играчко и певачко наслеђе долином Црне реке, око Бољеваца као центра, приказано је кроз неколико најпознатијих српских игара из овог краја: Богданкино коло, Кесер, Трговачко коло, Поломку и Руменку. У кореографији је истакнута посебност стила играња читавог региона, нарочито кроз игру Руменка која је и данас најрађе играна у овом делу Србије, у Бољевцу, као и у нишкој и сокобањској области.

Ко се прима сеје моје

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaСвадбени обичаји, песме и игре које те обичаје прате у Буковици и Книнској крајини су пуне животне радости и динарске енергије која се прелива са сцене на публику. Духовити стихови песама и њихов тон описују време разбибриге младих људи али и веома озбиљно говоре о традиционалном гледању на живот, брак и породицу. Опраштање од породичног дома и долазак на ново огњиште где млада започиње заједнички живот са својим изабраником, а у своју нову кућу доноси све позитивне особине и карактер своје лозе, сликовито и верно традицији приказане су у овој кореографији каја аутентично описује све радосне аспекте свадбеног чина. Дипле у уводном делу дају потребну атмосферу а сама игра је без музичке пратње – само уз пратећу песму и команду на глас.

Легенда о Натами

Кореографија: Србољуб Нинковић
koreografijaОбрада познатог народног обреда у традицији Влаха Унгурјана из села Плавна у Неготинској крајини. Више силе помажу сељанима да открију једног од мештана који причини неку материјалну штету другоме, непоштеног и завидног међу њима, па се он, психолошки притиснут заједничким обредом, сам покаже и осталима призна своју грешку. Овај обред је локалној заједници служио као морални кодекс и филтер за уобичајено позитивно понашање и за уређење односа у самом селу.

Леле Стано т`нка Стано

Кореографија: Владимир Херцог
koreografijaОстаци прехришћанских паганских обичаја и веровања у игрању о Покладама су и данас присутни у Србији, наравно у савременим формама њиховог извођења. Данас су ови обичаји највише присутни у Војводини, области око Пожаревца, у Гружи и у Сиринићкој Жупи на Косову. Ове игре су извођене на Беле Покладе у сврху подстицања плодности у природи, у време доласка пролећа и обнове вегетације. Бела недеља која претходи је период весеља, маскирања и извођења шала које у извесној мери носе и еротску ноту. Паљење великих ватри по сокацима и пред скоро сваком кућом је у обреду имало за сврху да помогне Сунцу да ојача, па да после зиме и мрака донесе јачу светлост и бољу плодност. Гарављење лица и дељење за душу симболизује култ покојника и везу са преминулим члановима заједнице. Динамичне игре, богате и разноврсне мелодије, успешно потпомажу осликавање ведре атмосфере и конкретизованог уметничког описа покладних обичаја.

Покрај Рушке

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaИгре из Владичиног Хана и околине. Занимљива солистичка минијатура, однос момка и девојке испричан кроз директан певачки дијалог. Темперамент југа, полетност, енергија и различитост стилова у оквиру ове сложене играчке композиције, у сјајном светлу приказује сав потенцијал и перспективу Опленчевих фолклорних група.

Пошла Тројанка на воду

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaКомпозиција игара махом бугарског живља из Шопске области, ситни, технички веома сложени кораци уз неизбежно надигравање момака и девојака, и показивање њиховог великог играчког умећа. Композиција и аранжман музичких тема по укусу Милана Голубовића дају полет и радост при слушању и интерпретацији, како музике, тако и игре. Ово сценско дело јасно опредељује стилизацију, и у музици и у игри. У композицији игре која носи све карактеристике области коју описује, Тројанка је једна од новијих кореографија која се највише изводи и најрађе игра на актуелној аматерској фолклорној сцени Србије и употпуњује стилизовани уметнички програм у неколико друштава. У надигравању са момцима девојке нимало не заостају у извођењу веома сложених и тешких елемената. Разноврсност ритмова и музичко-играчког темпа, у новој еволуцији кореографије где у њеном средњем делу доминира игра под називом Шопка, нова је и посебна коју изводи само играчки ансамбл Опленца. Бис игра под називом Бугарка је раније опредељивала и назив ове кореографије.

Скопска Црна Гора

Кореографија: Србољуб Нинковић
koreografijaКарактеристичне игре из Македоније, из области северно од Скопја као и самог Повардрја. Зналачки су одабрани и обрађени најлепши и најпознатији мотиви из ових крајева. Темпераментне игре у лепој музичкој обради, чучњеви, окрети, полет и виртуозност у игри, посебно мушког дела ансамбла дарују оку и уху гледаоца незабораван доживљај. Да споменемо да се не каже за бадава: Ако идеш кроз Босну – ћути, не пјевај, кроз Србију – немој играти, а пролазећи кроз Македонију – нити играј нити певај: срамотно би било поред тако добрих играча и певача у толиком броју у свакој етнокореолошкој области југа Балкана.

Срем

Кореографија Србољуб Нинковић
Диван је кићени Срем, распеван, разигран и весео. Дат је приказ кроз најпознатије и најлепше игре и песме из ове области. Кореографија разгали и развесели публику од самог почетка, а љубавна прича, најчешћи пратилац игре и песме, и овде је присутна.

Српске сватовске игре Косовског Поморавља

Кореографија: Србољуб Нинковић
koreografijaСрпске игре и песме са Косова и Метохије су међу најлепшим играма са ширег балканског простора. Посебна лепота речитатива и једнставност музичких фраза, поготову архаичност музичког 7/8 такта, дају умилност и наглашену емотивност естетски обликоване песме и игре. Редослед игара и песама приказан у овој кореографијије, у не тако давним временима, строго је морао да се поштује, као неписани народни обичај. Свадба почиње Свекрвиним колом којим она носећи хлеб (за плодност) и украшено сито (за берићет), исказује своју љубљв према младенцима. На крају се свадбена свита препушта разузданим ритмовима Селског ора, пуног грациозних и широких покрета, чучњева и окрета уз неизбежну громогласну пратњу тупана.

Српско коло

Кореографија: Србољуб Нинковић
Речи и музика `Српског кола` говоре о јединству и братству целог српског народа. Игре су у кореографској композицији складно приказане у живописним костимима из различитих крајева Србије.

Тамбура љубави

Кореографија: Србољуб Нинковић
Пастирско надригавање две тројке момака у композицији игре по музичким темама са локалитета Стара Планина. Чика Добра је био најпознатији и најплоднији кореограф свог времена на простору некадашње заједничке државе.

Циганска игра

Кореографија: Добривоје Путник
koreografijaНајлепша стилизована минијатура која је до сада направљена на српској фолклорној сцени. Веома је захтевна у свом извођењу, а технички, стилски и карактерно тражи посебне солисте играче који јој дају волумен и облик. Опленчева верзија је једна од најкарактернијих и најбољих. Мала циганска заједница из Војводине је дала материјал Добривоју Путнику да уз музику великог композитора Станојла Рајичића створи ово ремек дело са љубавним мотивом. Кореографија говори и показује страст Цигана који своју љубав умеју и да покажу, да узму и да дају, како једно другом у играчком заносу, тако и публици.

Шопске игре

Кореографија: Драгомир Вуковић
koreografijaКултна кореографија једног од најбољих српских кореографа свих времена и данас се налази на репертоару храма светског фолклора, ансамблу Мојсеев, Москва, Русија. Композиција игара бугарског живља из Шопске области, ситни, технички веома сложени кораци уз неизбежно надигравање момака и девојака, и показивање њиховог великог играчког умећа. Композиција музичких тема једног другог великана музичке сцене Србије који је трасирао музички изглед, дух и физиономију Националног ансамбла Србије, Коло, Београд, великог народног уметника, маестра Петра Јосимовића, дају полет и радост при слушању и интерпретацији, како музике, тако и игре.

Иде Миле лепо се обуко

Kореографија Владимир Спасојевић
Сплет најлепших играчких и певачких мотива из Централне Србије. Аутентична композиција кореографског сликања која у карактерном смислу, игром и песмом описује профил Шумадинца, његов однос према животу, миран карактер али и страсну лиричност у односу момка и девојке који се срећу на сабору, или у црквеној порти, током многобројних традиционалних народних светковина. Модерна кореографија са народном потком разнежиће познаваоце српске традиције, а хармонијом музике и песме, као и складношћу и лепотом покрета и корака, својим визуелним обликом, лако ће допрети и до непознатог гледаоца.

Акума с жукм нои ! (А сад да ми заиграмо)

Kореографија Владимир Спасојевић
koreografijaДело посвећено пријатељу и сараднику Проф. др Драгославу Антонијевићу (1930-2001), Академику Српске Академије Наука и Уметности “Батрна, ропота и унгурјана, са комбинацијама дводелног и троделног такта, издвајају влашке игре као специфично кореолошко наслеђе. Синкопирани удар о земљу симболично означава убијање зла, савладавање хтонских сила, чији пандан чини нада, васкрсење и светлост. С друге стране, у играчко-ритмичном додиру женског и мушког тела у неким влашким играма, и њиховог чулног гибања, долази до имагинарног повезивања родне моћи жене и родне моћи земље, до симболичног споја мушке оплодне снаге и оплођавања уопште, уздигнутих из реалности и донетих на ритуалну платформу најлепше естетски изражене, не само метафоричне, него и стварне љубавне игре.””25 година Црноречја у песми и игри”, Проф. др Драгослав Антонијевић, Бољевац, 1995. године

Пушко ле пушко мори мартино

Кореографија: Владимир Херцог
koreografijaСтилизована кореографија направљена по Мири Сањини, поводом гостовања првака Националног ансамбла Коло, Београд, са СКУД Опленац на Северно Америчкој турнеји у пролеће 2010. године. У првом делу композиција је значајно сликовно проширена по броју и по саставу извођача. Симболично приказује историјску борбу комита – хајдука и устаника са простора данашње Јужне Србије, Косова и Македоније против турских и бугарских освајача. Култ оружја, култ страдања, узвишеност у вечним идеалима и жеља за слободом су кроз покрете и карактеран играчки став приказани у овој кореографији. Аутентична верзија аутора без односа са познатом кореографијом госпође Мире Сањине из 1952. године, коју у Србији изводи Ансамбл Коло по композицији Крешимира Барановића, и варијанти на тапан коју на свом репертоарау и данас чува АКУД Крсмановић, Београд, планирана је за следећу концертну сезону СКУД-а Опленац.


Send us an e-mail with your name, age, and activity you are interested in to:
info@oplenac.caThis e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it to pre-register, or register in person every Saturday
from 10 am to 1 pm from September to June